Gospodine, danas je dan kad ti donosimo darove
poput one prve trojice, nekad davno.
I ja sam k tebi došao
nadajući se da ću te razveseliti nečim posebnim,
nečim što nitko drugi nema
i što ti nitko osim mene ne može dati.
Međutim, ti me nisi primio.
Nisi htio moje darove. Nisi me pustio niti u svoje predsoblje.
Ostao sam vani dok su drugi ulazili i izlazili.
I kad pomislih da više nemam što tražiti ovdje,
jer sam te očito potpuno pogrešno shvatio,
i nešto jako važno sam unatoč svoj pozornosti previdio,
i u nečemu bitnom potpuno promašio i zatajio,
iziđe jedan od tvojih anđela
i reče:
"Ne trebamo tvoje darove. Daj ih nekome kome će bolje doći.
Gospodin traži da umjesto njih ovdje za njega ostaviš
svoje slabosti i nedostatke.
Znamo da ih je mnogo više od darova koje si donio.
On će ih sebi pretvoriti u najdragocjenije zlato, tamjan i smirnu
jer jedini On to može
i jedini On to želi učiniti.
A sada idi u miru."
Nema komentara:
Objavi komentar