srijeda, 10. listopada 2012.

Nešto o sektama u Srbiji

I u susjednoj Srbiji započelo je sustavnije praćenje i izvješćivanje javnosti o djelovanju sekti  i novih religijskih pokreta. Vodeći stručnjak na tom polju je Slađan Mijaljević, predsjednik Udruženja za borbu protiv sekti "Istina". Iz razgovora, kojeg je s njim vodila Lubica Z. Tomić (objavljen u beogradskoj "Politici" pod naslovom "Sekte kao bolest zavisnosti", v.
http://www.politika.rs/ilustro/2539/3.htm, 6.11.2011.), može se vidjeti kako je kod "komšija" u problematici sekti vrlo živo.
Interesovanje za dejstvo sekti na našim prostorima obično naglo poraste posle nekog nemilog događaja, kao što je ovog puta bio sumanuti zločin u Novim Banovcima, o kojem smo pisali u prošlom broju, ali sa psihijatrijskog aspekta. Da li je pozadina ovog zločina dejstvo neke satanističke sekte ili ne, još nije zvanično potvrđeno, ali je činjenica da se o sektama poslednje dva nedelje masovno piše, kao i da je strah od sekti među našim građanima porastao. To je ovih dana primetio i Slađan Mijaljević, predsednik Udruženja građana za borbu protiv sekti „Istina“. Na vrata njegove kancelarije, u crkvenom domu crkve Aleksandar Nevski na Dorćolu, za samo deset dana zakucalo je i pomoć zatražilo tridesetak porodica, a još desetak je zvalo telefonom da se raspita. Poređenja radi, prosečno za godinu dana kroz ovu kancelariju prođe oko 100 ljudi koji traže pomoć za sebe ili svoje najbliže.
Koji su razlozi pojave sekti u jednoj razvijenoj državi?


- Do pojave sekti dovode prirodna kretanja u razvoju stanovništva zemalja, a to su globalizacija, nauka, tehnologija, industrija i određena htenja ljudi da saznaju što više. U toj brzini života se nude instant rešenja za mnoge probleme. Ljudi nasedaju mnogim pričama i ulaze u određene organizacije koje kasnije bivaju destruktivne po njih. Postoji i neprirodan tok koji vode određene službe, među kojima obaveštajne, koje koriste rad sekti kao duhovni rat u nastojanju da porobe neku teritoriju.

Kada su se pojavile prve sekte u Srbiji?
- Sekte u Srbiji ne postoje od juče, već decenijama, a prvu knjigu o sektama napisao je pokojni profesor Lazar Milin 1959. godine.

Čini se da je rad sekti u poslednje vreme mnogo primetniji?
- Da, zato što ih toliko ima na našim prostorima da se ponašaju mnogo slobodnije i javnije. Uz to su i agresivniji nego ikada jer imaju jaku zaleđinu, obezbeđeni su materijalno kao i diplomatskim putevima.

Kako prepoznati osobu koja je vrbovana u sektu?
- U početku teško, ukoliko sa njom ne provodite 24 sata. To znači da vrbovana osoba mora da doživi neki poremećaj u ponašanju koji se vidi u promeni načina oblačenja, ishrane, ophođenja prema bližnjima. Na sve to oni nakon dva, tri meseca takvog ponašanja, počinju da propagiraju i svoje učenje, jer im je navodno to učenje spasilo život, izvelo iz lošeg društva, pomaže im da lakše pobede stres.

Šta je još karakteristično za ljude koji su u sekti?
- Sledeći stupanj je kada sami počnu da se predstavljaju kao članovi neke organizacije, najčešće crkve, kako vole da kažu. U tom stadijumu oni prilaze ljudima na razne načine, od presretanja na ulici, u gradskom prevozu, do sistema „od vrata do vrata“ i pokušavaju da razgovaraju o veri, spasenju života, sveta, duše, o viđenju Boga na ovaj ili onaj način.

Da li je istina da su mladi najpodložniji uticaju sekti?
Mnogi su u zabludi da je omladina na mestu broj jedan kada je vrbovanje za sekte u pitanju, ali omladina je na mestu broj tri. Na prvom mestu su ljudi u srednjim godinam, jer oni rade negde, imaju novac, neki su poznate ličnosti, hijerarhijski pripadaju nekom establišmentu. Takvi članovi sekte mogu da ponude reklamu ili neku zaštitu i zato su najprijemčiviji. U najjačim su godinama, najviše mogu da zaštite tu organizaciju i da joj doprinesu. Oni donose najveći prihod državi, a brinu se i o svojoj deci, i o svojim starima. E, kada razbijete tu srednju generaciju, razbili ste državu u paramparčad. Spreman sam da otkrijem ministru policije ili ministru vera imena ljudi koji su zaglibili u sekte, ali to nadležne, izgleda, ne zanima.

Koliko ima istine u tome da pojedine sekte vrbuju stare i nemoćne kako bi im kasnije na lak način uzeli materijalna dobra?
- Oni su na drugom mestu vrbovanja. Evo, recimo, na Dorćolu Jehovini svedoci aktivno deluju jer dobijaju stanove i do 120 kvadrata. Baka i deka od 80, 90 godina žive sami, i u nekom periodu se pojave ljudi iz sekte koji misle da čine bogougodna dela. Medicinska sestra vodi računa o njihovoj terapiji, pa im meri pritisak i šećer, itd. Zatim se pojave devojčice koje im čiste kuću, usisaju, obrišu prašinu, odu do prodavnice. Onda naiđe neka teta srednjih godina koja im skuva ručak, misleći da pravi misionarsko delo. Nakon određenog vremena na vratima im se pojavi čovek sa akt tašnom i ugovorom o doživotnom izdržavanju. I oni potpišu da daju svoj stan i nekretnine toj i toj organizaciji.

Koji je osnovni način vrbovanja?
- To je psihološka manipulacija. Veliki je broj manipulativnih tehnika kojima oni ljude vrbuju na razne načine, i to čine vrlo uspešno. Glavno je to što neki u sekte ulaze nesvesno, s jedne strane su verski apsolutno neobrazovani, a s druge strane ljudi su počeli jako malo da cene svoj život i kvalitet života.

Kada se vrbovana ličnost odluči za povratak na pravi put, šta je to što je navede da izađe iz sekte?
- Prvo što je navede da pokuša da se vrati je nelogičnost. Oni koji su je vrbovali naveli su joj jednu priču, a kada je počela da živi u toj organizaciji, uvidela je da postoje nelogičnosti u onome što su joj pričali. Neko vreme ljudi koji vode organizaciju uspevaju to da amortizuju lažima, savetima, pretnjama, insinuacijama, pa se produžava vreme boravka i na tu osobu se utiče određenim tehnikama manipulacije. Dešava se to da, ta osoba ukoliko je malo svesnija, uvidi da nešto nije u redu pa se raspituje kod drugih šta je to što ne valja.

Kome treba da se javi osoba koja želi da izađe iz sekte?
- Ukoliko ta osoba želi da izađe iz sekte i vrati se crkvi mi ga pošaljemo kod sveštenika. Ako je u pitanju musliman šaljemo ga kod njegovog verskog savetnika, a ako je ateista, porazgovaramo sa njime, ne teramo ga da uđe u crkvu, ali mu kažemo da to u čemu se našao ne valja. A ako je nastupila neka medicinska patologija, onda ih šaljemo kod psihologa ili psihijatra.
Koliko je procenat uspešnosti da neko izađe iz sekte nakon što vam se obrati za pomoć?
Oko 80 odsto ljudi, koji su preko nas pokušali da se iščupaju iz sekti, u tome su uspeli.


Mislite da će neka sekta lako pustiti svog člana na slobodu?
- Naravno da neće lako pristati da se odreknu svojih članova koji pokušavaju da izađu. To za njih znači da njihov rad i učenje ne valja, a moraju da zadrže ljude. Dok „adept“ boravi u sektnoj organizaciji, napravi se njegov psiho profil, pa igraju na racionalno i na iracionalno, određenim strahovima, pričama, pretnjama. Prvo pokušavaju sa objašnjenjima da on nije najbolje shvatio njihovo učenje, da ga nije najbolje sproveo u praksu. Onda kada definitivno krene iz sekte, počinju određene insinuacije „ti ne možeš bez nas“, „ako odeš od nas izvršićeš samoubistvo“, „znaš li koliko smo ti pomogli kada si došao“. Znači, određeni vid ucenjivanja i buđenja krivice. Poenta je da se napravi fizička razvojenost „adepta“ od sekte, jer će ukoliko se to ne dogodi, izvlačenje će trajati u nedogled.

Kako se u svetu gleda na problem sekti?
- Sindrom sekte je proglašen novim oblikom zavisnosti na Svetskom kongresu psihijatara i psihologa 2000. godine u Barseloni.(istakao Lucijan, napomena). Sam vid lečenja je resocijalizacija. Znači treba ih lečiti kao bilo koje druge zavisnike. Kada čovek izađe iz sekte mora da se napravi neka socijalna grupa koja će mu pružiti podršku. Ukoliko se postepeno vraća u društvo dolazi do samoizlečenja dobrim delom. On mora da promeni ponašanje, razmišljanje i shvatanje i tada dolazi od izlečenja.

Koje su sekte najzastupljenije u Srbiji?
Od pseudohrišćanskih to su subotari i Jehovini svedoci koji imaju ubedljivo najveći broj članova. Na našim prostorima imate još i transcedentalnu meditaciju, ima i Sai-babovaca, satanista, nekih sinkretista. Sinkretisti su dosta ljudi ubacili smišljeno, oni se kod nas nalaze na visokim političkim položajima.

Da li sekte imaju svoje velike centre ili su zastupljene u svim gradovima jednako?
Svi gradovi u Srbiji puni su sekti, Subotica, Novi Sad, Niš, Beograd, Kragujevac. U mestu Ušće na Ibarskoj magistrali, koje je okruženo Žičom, Studenicom, Gracom, Sopoćanima, Đurđevim stupovima, 1996. godine postojala je jedna porodica Jehovinih svedoka, dok ih je prošle godine registrovano 15. Razna sela u Vojvodini su razbijena od strane subotara.

Iako je u našoj zemlji prošle godine donet Zakon o crkvama i verskim zajednicama, u vašim istupima u medijima upozoravali ste da se taj zakon ne sprovodi?
- Po ovom zakonu koji je donet kod nas, sekte ne bi mogle da se registruju, naročito ako bi bili primenjivani pojedini članovi ovog zakona. Šesti stav Člana 20. Zakona o crkvama i verskim zajednicama kaže, da pri donošenju rešenja o zahtevu za upis u registar, Ministarstvo vera uzima u obzir i odluke Evropskog suda za ljudska prava, kao i upravne ili sudske odluke u pogledu registracije ili delovanja određene verske organizacije u jednoj ili više država članica Evropske Unije. To znači da, ako je neki sud u Francuskoj ili Nemačkoj, vodio postupak protiv člana neke sekte i doneo osuđujuću presudu, naš ministar može da kaže „vi ne možete zbog toga i toga da budete registrovani“, a naročito ukoliko mu iz Srbije stigne potvrda o lošem delovanju te organizacije. Međutim, mi još nismo čuli da je neka organizacija sektnog tipa na ovaj način odbijena.

Da li je istina da je najmlađi satanista u Srbiji imao deset godina kada je prišao sekti, a nešto više od petnaest kada je izvršio samoubistvo?
- Baš kada je donet Zakon o crkvama i verskim zajednicama, iz jednog mesta u Sremu su u moju kancelariju došli roditelji čiji se sin, od petnaest i po godina, ubio. On je od svoje desete godine koketirao sa sektama, a njegov šest godina stariji brat je za to znao sve vreme, ali od straha nije smeo da kaže roditeljima Roditelji nisu primetili i tek nakon sahrane su pronašli neke tragove po kući.

Nije redak slučaj da se vrbovani sa svojim guruima sreću u obrazovnim ustanovama, a da kasnije ta druženja postanu kobna?
- Da, imali smo slučaj da je momak od 24 godine iz Beograda, student Pravnog fakulteta u čitaonici upoznao kolegu sa fakulteta koji je bio u sekti i sa njime se družio osam meseci. Nakon osam meseci druženja izvršio je samoubistvo. Skočio je sa petog sprata 26.6.2006. godine. Šta se desilo u stvari? Mladić je ručao sa roditeljima, i pred kraj ručka zvonio mu je telefon. Roditelji pretpostavljaju da se javio kolega sa fakulteta sa kojim je njihov sin razgovarao više od petnaest minuta. Mladić je rekao „dobro, u redu“, spustio slušalicu, ušao u svoju sobu, zaključao se i skočio kroz prozor.

Čujemo da u Beogradu postoji i jedna komuna «tantrista»? Postoji jedan broj mladih ljudi koji žive po komunama više od deset godina. Vrbovani su i ušli su u komunu dalekoistočnog učenja „tantrizam“, kada su imali po 17, 18 godina. Stali su sa fakultetima tamo gde su zatečeni, neudati, neoženjeni ili po naređenju gurua ženjeni i udavani u okviru sekte. Nemaju dana radnog staža, niti su završili škole. Njihove porodice su kucale na vrata svih mogućih institucija u Srbiji. Prošle godine su dobili pismo kao zvaničan odgovor skupštinskog Odbora za brigu o porodici kojim je predsedavao lekar Paja Momčilov. On im je odgovorio „svesni smo vašeg problema sa sektom“. To je prvi zvanični dokument sa pečatom u kom se pojavljuje pojam „sekta“.  

Nema komentara: